Kao desetogodišnjak, prateći oca Vićenca (Vincenzo Galilei), koji je pozvan da služi na dvoru toskanskog nadvojvode, mladi Galileo (Galileo Galilei) poslat je na obrazovanje u manastir 30 kilometara jugoistočno udaljen od vanvremenske Firence (Firenze). Boraveći u miru i provodeći vreme tako što je sticao vaskoliko obrazovanje,poželeo je da tu i ostane te da se zamonaši. Međutim, sudbina je imala druge planove za vanserijskog naučnika, koji je između ostalog uveo klatno u tehniku merenja vremena, te daleko pomerio granice poimanja života. Jedan od najvećih slobodoumnih buntovnika i svakako jedan od najvrednijih dragulja koje je svetska nauka ikada posedovala, tek će vas zaseniti i iznenaditi nakon što saznate u produžetku fantastične pojedinosti iz njegovog života.
Foto: romeanditaly.com
Daleke 1588. godine, pozvan je da kao počasni gost održi predavanje na temu čuvenog dela Dantea Aligijerija (Dante Alighieri) „Pakao“, na firentinskoj akademiji. Galilej je, po sopstvenom viđenju izložio da je pakao smešten ispod grada Jerusalima, te da ima oblik obrnute kupe (džinovskog levka), čija je površina jednaka 1/12 površini Zemlje. Ni dan danas nije jasno kako je Galilej došao do ovog proračuna.
Foto: italoeuropeo.co.uk
Za razliku od velike većine svojih savremenika, ovaj naučnik je svoja dela koja je izdavao, štampao na italijanskom, a ne na latinskom jeziku. Razlog ovom potezu, bila je njegova želja da literatura bude dostupna i običnom svetu, a ne samo pripadnicima „creme – della – creme“ firentinskog i uopšte tadašnjeg učenog društva.
Foto: masadiary.info
Rođen je u srcu Toskane (Toscana), u prelepoj i čuvenoj Pizi (Pisa), 15. februara 1564. godine. Rođen je samo 3 dana nakon smrti poslednjeg umetničkog giganta slavne italijanske renesanse, Mikelanđela Buonarotija (Michelangelo di Lodovico Buonarotti Simoni).
Foto: sites.google.com
Zahvaljujući svom ocu Vićencu koji je profesionalno svirao lautu i Galileo je voleo ovaj instrument i u njemu pronalazio utehu i olakšanje u teškim trenutcima. Bio je izuzetno nadaren za sviranje ovog instrumenta, pa je dobijao ponude od raznih orkestara da im se pridruži.
Foto: biography.com
Po želji svoje porodice, iz prve je upisao studije medicine, ali se nije uklopio u takav sistem studiranja, jer su profesori držali predavanje iz zastarelih latinskih i grčkih spisa, koji nisu podrazumevali nikakve novine. Galileo se često javno bunio, postavljao ironična pitanja i doveo dotle da su ga smatrali personom „non grata“. Vremenom se zainteresovao za matematiku i odlučio da napusti medicinu i posveti se onome što je voleo.
Foto: alchetron.com
Ostala je i zabeležena njegova ljubav prema sinjorini Marini Gambi iz Padove (Padova) sa kojom je dobio troje dece. Dve kćerke, Oliviju i Virdžiniju nikada nije priznao kao svoje, dok je treće dete, sina Vićenca priznao pred zakonom tek kada je dete prešlo 12 godina. Padova je grad u kome je izumeo prvi termometar i funkcionalni kompas.
Foto: mainlesson.com
Svi znamo da je Galileo prvi kontruisao teleskop, ali malo ko zna kako je do toga došlo. 1609. godine, holandski proizvođač sočiva i naočara, gospodin Hans Liperhej izumeo je instrument, kroz koji kad se gledalo, delovalo je da su predmeti koji su na većoj udaljenosti tik tu pored. Upravo to otkriće je navelo Galileja da pronađe način i konstruiše teleskop.
Foto: youtube.com
Neprijatelj crkve, Galileo je postao upravo zbog teleskopa, jer je uz pomoć ovog instrumenta otkriveno da Sunce po sebi ima pege, što se kosilo sa ubeđem katoličke crkve da se Sunce savršena sfera. Kako bi dokazao da on nije neprijatelj crkve, već da se samo radi o drugačijim uglovima gledanja, naredio je svojim ćerkama da se zamonaše.
Foto: history.com
Ne znajući kakvo pogubno dejstvo ima posmatranje Sunca kroz teleskop i to u velikoj meri, naučnik je 4 godine pred svoju smrt u potpunosti oslepeo. Ipak, pre toga je uspeo da dovrši svoje kapitalno delo pod nazivom „Dijalozi o dve nove nauke“. Umro je u 78-oj godini, 08. januara 1642. godine u Firenci.
Foto: mpg.de
Čovek koji je prvi rekao: „Ipak se okreće!“, na dugogodišnji kućni pritvor osuđen je od strane svog dugogodišnjeg prijatelja pape Urbina VIII, koji ga je osudio pod pritiskom tadašnje Habzburške monarhije. Bivstvujući u kućnom pritvoru, dobio je vest da mu je jedna od kćeri umrla od dizenterije, što ga je potpuno emotivno upropastilo i okrenulo nauci, za koju je jedino imao sluha.
Naslovna fotografija: gigazine.net