Do sada smo za vas istraživali brojne egzotične vrste nesvakidašnjih i sasvim neverovatnih životinja. Otkrivali smo njihove bizarne navike i ćudljivu prirodu. Puzili smo, leteli, galopirali, plivali, gmizali, visili, šepurili smo, da bismo došli do jednog potpuno neverovatnog stvorenja. Nije nalik ničemu do sada. Odlikuje se ogromnim stepenom inteligencije i na prvi pogled pre podseća na neko mitsko biće, nego na organizam koji postoji danas u XXI veku. Njegova vrsta se stručno naziva –Varanus komodoensis- i on je dokaz da zmajevi nisu prosti deo istočnjačkog folklora i tradicije.
Čak do 1910. godine zapadni svet nije imao predstavu da ovo biće uopšte i postoji. Njegovo postojanje zabeleženo je tek 1912. godine, kada su po Indoneziji počele da kruže glasine o –kopnenom krokodilu-.
Neobično ime potiče upravo od senzacionalnih priča o zmajolikim stvorenjima koje naseljavaju ostrvo Komodo. Zvanično, komodo zmaj je javno predstavljen čitavom svetu 1912. godine, u indonežanskom zoološkom muzeju.
Ne smatra se ugroženom već ranjivom vrstom. Danas postoji oko 6.000 komodo zmajeva, koji naseljavaju indonežanska ostrva Komodo, Rinka, Giji Montag i Flores.
Fascinantan podatak kaže da su ženke sposobne za proces partenogeneze, što u prevodu znači da im nije nužno potreban mužjak za oplodnju. Mužjaci su poznati kao i kanibali, pa nije retkost da odrasli posegnu za mladuncima. Ipak, ni mali zmajevi nisu nezaštićeni. Instinktivno se valjaju po fekalijama, kako ne bi bili privlačni kao obrok.
Inače, kada nije sezona parenja, oni su samotnjaci. Mužjaci su veoma teritorijalni, pa u toku dana pređu i po dva kilometra, u patroliranju po granicama svoje teritorije.
Oni su mesožderi koji mogu da pojedu plen koji iznosi čak 80% njihove ukupne težine! Dakle, na meniju mogu biti vodeni bivoli, jeleni, svinje, pa u nekim okolnostima čak i čovek.
Nisu otrovni, ali njihova pljuvačka sadrži čak 50 vrsta bakterija i zato je njihov ugriz uglavnom smrtonosan.
Mužjaci uglavnom rastu do 3 metra u dužinu a mogu težiti 90 kilograma. Ženke su nešto manje, one doguraju do 2 metra. Životni vek im traje oko 30 godina, a tvrda koža kojom su zaštićeni može biti u tonovima zelene, sive, plave ili narandžaste boje. Snažan rep i dugačke jake kandže se podrazumevaju.
Plen love tako što se nečujno šunjaju, a onda samo zaskoče. U stanju su da razviju brzinu do 20 kilometara na čas. Dugačak jezik svaki čas uvlče i izvlače, jer na taj način skupljaju mirise i informacije o okolini i potencijalnom plenu.
Međusobno se bore na plen i to veoma energično, ali na sopstvenu sreću, otporni su na otrovne ujede koje zadaju jedni drugima.
Naslovna fotografija: pinterest.se