Zašto je more Mrtvo, ili Crveno, to je jasno. Po čemu je ime dobilo Crno, Žuto ili Severno more i to je prilično jasno. Međutim, ima i onih mora za koja nemamo čak ni ideju zašto se tako zovu, niti ko ih je tako krstio. Istražujući ovu temu, došli smo do nekih prilično zanimljivih podataka, koje ovom prilikom delimo sa vama, na putu oko sveta, krstareći morima neobičnih imena.
Foto: whoi.edu
Sargaško more (Sargasso Sea, Mer des Sargasses, Mar de los Sargazos).
Neobično ne samo po imenu, već i po tome, što je ovo jedino more na svetu koje ni sa jedne svoje strane nije omeđeno obalom, već predstavlja akvatoriju u centralnom delu Atlantskog okeana. Inače, ime ove čudne vodene površine potiče od alge po imenu “Sargassum”. Kako je omeđeno morskim strujama, ovo more je uvek u stanju mirovanja.
Foto: Vestinet.rs
Mramorno more (Marmara Denizi).
Ovo more predstavlja sponu Crnog i Egejskog mora, te kontinentalnu granicu između Azije i Evrope. U moru se nalaze dve grupe ostrva, takozvana Prinčevska ostrva i Mramorna ostrva. Po ovim drugim, more je i dobilo ime, jer su upravo na tim ostrvima bogata nalazišta mramora, odnosno mermera.
Foto: wirodive.de
Floresko more.
Jedno je od mora koje čini Indijski okean i smatra se jednim od manjih, jer obuhvata površinu od svega 240.000 kilometara kvadratnih. Ime nosi po indonežanskom ostrvu Flores.
Foto: ruskarec.ru
Ohotsko more.
Omeđeno je Kamčatkom, Sahalinom i ostrvom Hokaido. Zimi plovidba po ovom moru uglavnom nije moguće jer se ledi zbog izrazito niskih temperatura. Na japanskom jeziku, ovo more se zove „Ho-Kai“, što u prevodu znači: severno more. Međutim, pošto jedno Severno more već postoji, ime mu je promenjeno u „Ohotsuku – Kai“, što je prevod ruskog imena.
Foto: wattsupwiththat.com
Barencovo more.
Pruža se na severu između Rusije i Norveške, zahvata skoro milion ipo kvadratnih kilometara i muči muku sa zagađenjem od nuklearnih reaktora ruskih podmornica. Ime je dobilo po holandskom istraživaču Vilemu Barencu (Willem Barentsz).
Foto: forum.klix.ba
Azovsko more.
Najpliće more na svetu, čija je najveća dubina 15,3 metra, a prosečna oko 13 metara. Tamo gde su veliki nanosi mulja, dubina iznosi manje od jednog metra. Postoji verovanje da je ime mora poteklo od imena kneza po imenu Azum ili Asuf, ali većina naučnika smatra da je ime samo izvedenica od imena grada Azova, ili Azaka, što u prevodu sa turskog jezika znači “nizak”.
Foto: olivotti.it
Ligursko more.
Prevashodno je poznato po svetski čuvenoj Azurnoj obali, a ime je dobilo po jednoj od 20 italijanskih regija Liguriji (Liguria).
Foto: victory-cruises.com
Vedelovo more.
More na rubu Južnog okeana, koje zapljuskuje obalu Antarktika, obuhvata preko 8 miliona kvadratnih kilometara vodene površine. Dubina mu iznosi preko 5.000 metara, a dom je brojnoj populaciji kitova, foka i pingvina. Otkrio ga je engleski biolog po imenu Džejms Vedel (James Weddell) još 1823. godine, te je po njmu i dobio ime.
Foto: Kurir
Jadransko more (Mare Hadriaticum, Mare Adriatico, Adriatisches Meer).
Onoliko puta smo ga posetili, a da li smo se ikada zapitali odakle mu ustvari naziv? Uprkos brojnim teorijama ime je dobilo po gradu Adriji (Hadria). Tokom srednjeg veka, balkanski Sloveni su ovo more nazivali “Sinje more”.
Foto: Wikimedia.commons; Autor: Mohonu
Čukotsko more.
Pripada slivu Severnog Ledenog okeana, a plovno je svega četiri meseca godišnje. Više od pola mora ne prelazi dubinu od 50 metara, dok najdublja tačka leži na 1.526 metara. Ime je dobilo po ruskom Čukotskom poluostrvu, ili Čukotki.
Naslovna fotografija: WallpapersCraft