Nobelovac i svetski poznato ime u svetu književnosti, Ernest Hemingvej, rekao je jednom prilikom: „Sreća kod inteligentnih ljudi je najređa stvar za koju znam“. Možda i nije bio daleko od istine. Koliko puta vam se dogodilo da upoznate osobu koja je uspešna u poslu kojim se bavi, svestranu osobu natprosečnog obrazovanja, nekoga ko je sposoban da brzim i praktičnim razmišljanjem ukloni svaku prepreku koja mu se nađe na putu, a istovremeno, vrlo usamljenu, povučenu, ponekad i izraženo melanholičnu? Mnogo, zar ne? Da li je to zato što inteligentni ljudi previše analiziraju, ili traže od sebe i okoline više? Moguće. Jedno je sigurno. Teško je naći saputnika koji je voljan da zaplovi neistraženim dubinama i onog ko ih se ne boji. Najviše je onih kojima je dobro da prosto okvase noge u plićaku. Zatim, ima i onih koji vole da uđu do kolena u vodu, ali jedan je u masi koji će da se otisne u dubine koje ne poznaje.
Foto: yazahra530.blog.ir
Prvi kamen, na koji se inteligentni ljudi spotiču u svom životu, smešten je u najranijem detinjstvu i početku socijalizacije, u školi. Svetski sistem obrazovanja koncipiran je tako, da pažnju i akcenat baca na prosečnog čoveka, koji favorizuje razvoj telesnog i opipljivog, pre nego umnog razvoja.
Foto: kindercare.com
Jedina „pogodnost“ koju školski sistem pruža inteligentnom detetu, jeste da preskoči neki razred. Međutim, razvoj svake individue ide u četiri smera i to intelektualnom, emocionalnom, fizičkom i socijalnom. Dete od10 godina će možda biti u stanju intelektualno da odgovori zadacima koje rešavaju 12-ogodišnjaci, ali svakako neće biti na istom fizičkom, sociološkom i emocionalnom nivou kao oni, što će uzrokovati povlačenjem u sebe i sopstveni svet.
Foto: healthista.com
Ljudi, bili oni deca, ili odrasli, koji nisu društveno uklopljeni (ukalupljeni), neizostavno se smatraju socijalnim autsajderima. Ove pojave često dovode do iskrivljene slike koju društvo im o njim, ali i oni o društvu, pa neretko imaju problem i da se ostvare kao nečiji partneri, a kasnije i roditelji.
Foto: Downtrend
Inteligentan čovek, bez izuzetka, uvek posmatra širu sliku, makro i mikro sveta, nego što to čini i što je uopšte u mogućnosti, prosečna osoba. Samim tim, um i čula postaju neuporedivo opterećeniji, te ostaje manje, ili čak ni malo prostora za opuštanje i uživanje. Za sreću.
Foto: qz.com
Stvar je prosta. Ljudi sa izraženim intelektom, jednostavno ne vole poraze i ne priznaju prepreke, pa otuda proizilazi velika strogost prema sebi, ali i standardima, kroz koje posmatramo okolinu. Čak i ono što drugi ljudi vide kao uspeh, oni to smatraju normalnim rezultatima svog rada.
Foto: retaildoc.com
Bilo da od drveta ne vide šumu, ili pak, od šume ne mogu da vide drvo, preterana analitičnost još jedan je u nizu pokazatelja da će oni -pametnjakovići-, morati još malo da pričekaju na sreću, bar dok ne nauče da analiza nije uvek presudna u međuljudskim odnosima.
Foto: Flickr
Jedna od osnovnih odlika inteligentnog čoveka, ogleda se u tome što on prosto voli da vodi dubokoumne razgovore, na temu psihologije, religije, nauke i srodnih tema, koje nisu na svakodnevnom verbalnom „meniju“. Kada ne može da pronađe adekvatnog sagovornika, takav čovek se povlači u sebe i sam sa sobom vodi interne dijaloge, koji ne podrazumevaju uključivanje prosečnih sagovornika.
Foto: theatlantic.com
Mozak izrazito inteligentnih ljudi funkcioniše na sasvim poseban način, a ta specifičnost se projektuje na svakodnevnu komunikaciju i interakciju. Zato se ovi ljudi često ponašaju kao da su u sopstvenom svetu, pa je za njih društvena aktivnost pre nužno zlo, nego li zadovoljstvo. Društvo ih retko kada prihvata kao takve, a još ređe razume.
Foto: voiceofpeopletoday.com
U naučnim krugovima, može se čuti za „teoriju sreće u savani“, prema kojoj čovek nije samo skup gena obmotanih kožom, već i prava mala škrinja koja čuva memoriju svojih predaka. U tom smislu, inteligentni ljudi imaju osećaj kao da su telom ovde, recimo u više milionskom gradu, a umom u nekom drugom vremenu.
Foto: voiceofpeopletoday.com
Ljudi koji su testovima dokazali svoj visok stepen inteligencije, za razliku od onih prosečnih, daleko se lakše prilagođavaju promenama i novonastalim situacijama, pa dok čekaju da se i drugi prilagode, razvijaju neka sopstvena pravila po kojima žive i zbog kojih nemaju potrebu da slede tuđa. Nisu zavisni od drugih ljudi, pa samim tim su u stanju i da funkcionišu nezavisno.
Naslovna fotografija: Imgur