Da su životinje pametne, osećajne, intuitivne i predusetljive, tome ne treba niko da nas uči jer to odavno znamo. Ponekad deluje, kao da unapred znaju šta ćemo uraditi ili zašto smo nešto napravili. „Samo što ne progovori“, izraz je koji često upotrebimo kada hoćemo da opišemo inteligenciju našeg ljubimca, ili uopšteno neke životinje. Mi smo se za ovu priliku odlučili za „pametnice“ koje nisu baš uvek u prvim redovima, ali stepen njihove inteligencije u potpunosti razoružava.
Paukovi. Možda će vas ovo iznenaditi, ali ne bi trebalo. Ovo su izuzetno male životinje, spram nivoa inteligencije koju poseduju. Pogotovo one vrste paukova koje su mešavina vrsta sa prostora Azije i Afrike. Pokazuju izuzetno velike adaptibilne sposobnosti, kao i razne tehnike i taktike kojima hvataju plen.
Slonovi. Nismo ih uvrstili ovde zato što imaju najveći mozak u životinjskom carstvu, već zato što pokazuju visok nivo inteligencije, koji im dopušta da razviju kompleksne socijalno emotivne odnose među sobom i vrlo uspešno njima rukovode u okviru brojčano velikog krda.
Pacovi. Laki za podcenjivanje i izbegavanje, pacovi imaju ogromnu memoriju i izuzetnos u dobri kada je u pitanju prilagođavanje na neku novonastalu situaciju.
Soko. Ova ptica je apsolutno fascinantna, jer je u stanju da nauči da poput goluba „pismonoše“, šalje poruke, ali i da donese odgovor. Takođe, brzo shvata kada treba da posluša komandu kao i da zapamti koja je to teritorija neprijateljska.
Konj. Njihova inteligencija se ogleda u osećajnosti, ali još bolje u sposobnosti da prima komande u stresnim i teškim situacijama i da ih sprovode bukvalno, bez straha ili odustajanja.
Ovce. Imaju sposobnost da se prepoznaju međusobno, kao i da besprekorno pamte. Takođe, sposobne su da pokažu empatiju prema ostalim članovima krda, ako se nešto dogodi.
Vrane. Smatra se da pripadaju grupi najinteligentnijih životinja na svetu. Zapanjujućom tačnošću mogu da procene kolika je opasnost ili mogućnost neke situacije i da nizom kompleksnih poteza dođu do rešenja.
Lignje. Spadaju u red najbistrijih beskičmenjaka. Veoma su radoznale, što im u velikoj meri pomaže da nauče dosta o svojoj okolini i tome ko su i kakva bića koja ih okružuju.
Prasići. Testovima je utvrđeno da poseduju radoznalost i sposobnost učenja deteta od tri godine. Velikom brzinom usvajaju nova znanja, te se lako prilagođavaju novonastalim okolnostima.
Veverice. Možda se na prvi pogled ne bi složili sa nama, ali kada je u pitanju opseg najrazličitijih načina na koje se ove minijatrne životinjice dovijaju kako bi došle do hrane, kao i memorija koja im je potrebna da se sete gde su tu hranu sakrile za zimu, nema im ravnih.
Naslovna fotografija: TheRichest