Nije se još uvek rodio taj koji, ako nije probao, bar nije zamislio sebe kako osvaja džek pot, “sedmicu”, i odnosi kući nezamislivu svotu novca. Istraživanje moderne današnjice, pridružilo je kockanje grupi najtežih bolesti zavisnosti. No, kako svaka priča i događaj u životu ima dve strane medalje, hajde da okrenemo poleđinu i ove, ali onu svetliju, i da se upoznamo sa deset brilijantnih „mangupa“, koji su pored istorijskog pečata koji su dali, uživali punim plućima u ovom poroku.
Foto: sothebys.com
Klod Mone. Svetski poznatom slikaru novac zarađen od kockanja, omogućio je da se u potpunosti posveti svojoj pasiji, slikarstvu. Interesantan je podatak, da se Moneu, 1891. godine na lutriji osmehnula sreća, te je dobio, otprilike, 13.450 dolara. Ovim lutrijskim novcem, zaradio je ustvari ceo svet, koji je imao priliku i privilegiju da vidi i uživa u Moneovim brilijantnim ostvarenjima na platnu.
Foto: theconversation.com
Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Jedno od najuticajnijih pera svetske književnosti, nosio je i epitet jednog od najvećih kockara u istoriji. Prema starim čaršijskim pričama, ovaj gigant svetske književnosti, poslednji deo romana „Zločin i kazna“, napisao je za svega nekoliko dana, kako bi od izdavača dobio avans, kojim je izmirio kockarske dugove. U paleti posledica koje su sa sobom nosile igre na sreću, kao i u psihologiji ljudi zavisnih od kockanja, među koje je i on sam spadao, pronalazio je veliku inspiraciju za svoja dela.
Foto: truewestmagazine.com
Vajld Bil Hikok. Smatran je američjim nacionalnim herojem i izraženo pravdoljubivim čovekom. Može sloviti za najpoznatijeg pokeraša. Ubijen je sa leđa, metkom u potiljak u toku jedne pokeraške partije i u trenutku ubistva, u rukama je imao par asova i par osmica, i od tada, ova kombinacija u svetu pokera poznata je pod nazivom: „dead man’s hand“ (mrtvakova kombinacija).
Foto: geni.com
Čarls II Stjuart. Kralj Engleske, Škotske i Irske, u narodu je bio poznat pod nadimkom „Veseli monarh“, jer je bio čuven po kockanju i ljubavlju prema ženama. Igre na sreću su na Čarlsovom dvoru dobile glavnu ulogu tadašnjeg društvenog života, a opšte su prihvaćene i u celoj Engleskoj.
Foto: ruzakrstic.wordpress.com
Rene Dekart. Još jedan brilijantan um, francuski filozof, matematičar i naučnik, donosi odluku da bude profesionalni kockar, no, ipak, danas ga ne pamtimo po kockarskim dostignućima, već po maksimi: „Mislim, dakle postojim”. Svakako, nastavio je da uživa u čarima ovog poroka tokom celog svog života.
Foto: eataly.com
Đakomo Girolamo Kazanova. Bio je ugledan član tadašnjeg evropskog „creme de la creme“ društva. Nije postao profesionalni kockar jer, po sopstvenim rečima, nije umeo da prekine sa igrom kada bi mu sreća okrenula leđa, niti je bio sposoban da se kontroliše kada dobija. Od igara na sreću, upražnjavao je lutriju, piket, kvince, faro, primero, biribi, baset i popularni vist.
Foto: wikiwand.com
Đirolamo Kardano. Poznati italijanski lekar, matematičar, astronom, fizičar, i na posletku, kockar. Svet ga pamti po svojim velikim dostignućima iz algebre, ali i kao pasioniranog kockara i šahistu. Interesantan je podatak da je čak napisao knjigu o igrama na sreću, na latinskom jeziku, pod nazivom „Liber de ludo aleae“. Knjiga je specifična po tome što u sebi sadrži prvi sistematski proračun verovatnoće, kao i razrađene uspešne metode varanja.
Foto: sr.wikipedia.org
Mišel de Montenj. Francuski mislilac, moralista, književnik i političar renesansnog doba, začetnik je modernog skepticizma i kroz istoriju je opisan kao strastveni kockar.
Foto: alchetron.com
Džon Viktor Aspinal. Bio je poznat po tome što je novac koji je zaradio kockajući se uložio u projekat sopstvenog zoološkog vrta. Novcem zarađenim na takav način, 1956. godine kupuje „Hauler“, oronuli zamak sa seoskim imanjem u blizini Keneterberija. Na 3,5 hektara pravi privatni zološki vrt, koji finansira preko dobiti od kockanja i vođenja kazina, a koji se odlikovao kolekcijom retkih životinja.
Foto: thevintagenews.com
Džon Montegju. IV erl od Sendviča, bio je državnik. Smatrao se posvećenim i pasioniranim kockarom, koji je po jednoj interesantnoj navici ostao upamćen. Tokom maratonskih kartaških partija, imao je običaj, kako ne bi prekidao igru, da od svojih slugu traži da mu donesu obrok za sto, koji se sastojao od komada mesa između dva komada hleba, a koji je kasnije, upravo po njemu i dobio ime „sendvić.
Naslovna fotografija: gamebet.news