Gvozdena lejdi svoga doba, vladala je Egiptom tako, da je ovaj biser sa Nila doživeo sveobuhvatni procvat. Prva žena kojoj je pripala čast da ponese titulu faraona. Bila je krunisana i obasuta počastima kao kralj, a ne kao kraljica, a takođe je dobila i svih pet tradicionalnih imena koje su nosily faraoni. Ovo je bio presedan, jer ni jednoj ženi posle nje to nije pošlo za rukom. Po mnogo čemu posebna, moćna, i mudra, Hatšepsut, žena kralj.
Foto: Wikimedia.commons; User: Postdlf
Iako su, kako legenda kaže, egipatski bogovi zabranili ženama da nose titulu faraona, Hatšepsut, odlučna i jaka kakva je bila 1437. godine pre nove ere, samu je sebe krunisala, a svoje ime, koje je u prevodu značilo –najplemenitija od svih žena-, promenila u muški rod, Hatšepsu.
Foto: Thoughtco.com
Njena suverena vladavina, u čije doba je Egipat osetio značajan boljitak u svakom segmentu, trajala je čak dve decenije i time je postala žena, koja je provela ubedljivo najduže vremena u kontinuitetu na čelu Egipta i to kao faraon.
Foto: lockerdome.com
Njeno puno ime je glasilo Hatšepsut Ma’at – ka – Ra, što u prevodu znači “najplemenitija žena od svih koja nosi istinu, red, mir i duh”.
Njena mumija identifikovana je juna 2007. godine, ali u njenom sarkofagu je bila mumija princeze iz 21. dinastije, dok je Hatšepsut pripadala 18. dinastiji. Iako se spekulisalo o njenoj smrti, kada su ostaci pronađeni, utvrđeno je da je ipak umrla prirodnom smrću.
Foto: hermajestytheking.com
Kada govorimo o velikoj kraljici, neizostavno moramo pomenuti njenog prijatelja i arhitektu Senenmuta. Ta služba je trajala još od doba njegovog oca, koji je služio kraljevskoj porodici. Senenmut je bio zadužen i za kraljičine privatne odaje, pa se govorilo da je njihov odnos prevazilazio prijateljski. Čak su i kolale glasine da je svoju prvu kći dobila upravo sa njim. Dvorske priče je pojačao njegov iznenadni nestanak iz palate.
Foto: daveswarbirds.com
Jedan od arhitektonskih poduhvata koji je nastao u doba Hatšepsut je i njen pogrebni hram, poznat pod nazivom „Džaser – Džaseru“, u Deir – El – Bahriju, u neposrednoj blizini Tebe, a bio je posvećen bogovima Amenu, Anubisu i Hatoru. Po svojoj važnosti, svrstan je u grupu hramova Starog kraljevstva, ali ne imitira njihov oblik, niti arhitekturu.
Foto: q-files.com
Razdoblje u kome je ona vladala zabeleženo je kao mirno i berićetno, bez sukoba i potresa, a posebnu bažnju poklonila je razvoju ekonomije i arhitekture.
Foto: drevniy-egipet.ru
Za vreme svog života, navukla je gnev na sebe, između i ostalog, svog zeta i posinka Tutmosa III, koji ju je nasledio na prestolu. Nakon preuzimanja vlasti, ciljano je naredio da se unište svi fizički dokazi o postojanju Hatšepsut, pa su u cilju toga, urušeni i zakopani svi tuneli i prolazi, koji su povezivali njen hram i Dolinu kraljeva. Spekuliše se da je razlog tome bila mržnja prema njoj jer se proglasila faraonom.
Foto: nezavisne.com
Tokom svoje vladavine, prikazivala je sebe kao muškarca. Nosila je tradicionalnu odeždu faraona, a takođe, kada bi se pojavljivala u javnosti, nosila je lažnu bradu. Pretpostavka je da je to radila, kako bi smanjila revolt što je preuzela vlast, a i zato što nisu postojali niti simboli, niti reči, kojima bi se opisao ženski faraon.
Foto: Wikimedia.commons; User: Captmondo
Kraljica/faraon Hatšepsut, ćerka Tutmosa I i Ahmoze, sa samo 12 godina, nakon smrti svoga oca, postala je supruga svog polubrata Tutmosa II. Taj brak trajao je 27 godina, do trenutka kada je postala udovica. Kako sa mužem nije imala muških naslednika, njegov vanbračni sin Tutmos III trebalo je da nasledi presto, ali pošto je bio dete, Hatšepsut je 3 godine vladala kao regent, dok nije ojačala i učvrstila poziciju dovoljno, da bi se proglasila apsolutnim vladarem.
Naslovna fotografija: Tumblr