Stara Evropa je vonjala, zaista gadno. Srednji vek je sinonim za prljavštinu. Setite se romana i filma Parfem u kom su opisane smrdljive ulice grada. Svakako, kroz vekove se higijena i briga o njoj menjala. Pročitajte neke činjenice o istoj.
U Parizu su u 17. veku postojala i javna kupatila, njih 26, ali nisu zaživela, jer su bila leglo zaraze. sifilisa, a kasnije i kuge. Šta se sve mogli videti u javnim kupatilima, opisaćemo vam u nekom od sledećih tekstova.
Foto: ThinkStock
Kupanje je bilo ritual u ranom srednjem veku samo pred čin snošaja. Znači, ipak se smrad nije cenio u krevetu.
Umesto paste za zube, za higijenu usne duplje korišćeni su anis i slaki kim, a garderoba je mirisana vodicom od perunike i ljubičice.
Kuga je dovela do nepoverenja prema vodi, jer se njom širila zaraza, te je u 17. veku, kupanje zanemareno.
Luj XIV je, smatra se, u svom životu sebe okupao samo 2 puta, ali oba puta mu nakon kupanja nije bilo dobro, imao je glavobolje. Zamislite jednog kralja koji smrdi!
Ljudi su se čistili na sledeći način: suve krpe su koristili za trljanje tela i skidanje prljavštine, a koristio se i mirisni puder, kao i lanena odeća, koja se pokazala kao najbolji upijač znoja. Lanena odeća se i danas čini najboljim izborom, kada treba provesti vreme van kuće ceo dan.
Prvi put, krajem 18. veka, vodom su počele da se čiste ulice. Tek tada! Zamislite šta se sve moglo nataložiti na ulicama, koje nikada nisu prane?
Foto: battle-castle.tv
Prvi klozet sa vodom je uveden u Engleskoj ’70-ih 18. veka. U klozetskoj šolji je sve vreme bio prisutan stalan nivo vode, koji je donekle otklanjao smrad. Nama to danas ne zvuči mirišljavo, ali je i te kako umanjilo količinu smrada, na koju su srednjoevropljani do tada bili naviknuti.
Foto: edc.h-cdn.co
Krajem 19. veka nastala su prva kupatila sa zatvorenim vratima, a prvi su ih imali pripadnici višeg staleža. Danas, takva kupatila su odlika retro stila i veoma su popularna u krugovima bogatijih ljudi u Evropi.
Izvor za informacije: Peter Englund, Male Istorije (Geopoetika, 2009.)