Govoreći o misterijama koje se dešavaju širom sveta, ne možemo zaobići jednu od najvećih anomalija svih vremena, koja je poznata pod nazivom Tunguska eksplozija. Ono što je poznato i van naučnih krugova, je to da je u 07:14 izjutra, po lokalnom vremenu, 30. juna 1908. godine odjeknula najjača do tada eksplozija iznad udaljenog šumskog područja istočnog Sibira, koja je u potpunosti promenila opis čitavog okruga. Šta se tog jutra zaista dogodilo? Da li je to bila posledica naučnog eksperimenta, iznenadnog pada velikog meteora, ili pak, nešto treće, pozivamo vas da saznate u produžetku.
Foto: robertscribbler.com
Iako se dogodila u izuzetno slabo naseljenom području, nekoliko očevidaca tvrdilo je da je videlo nekoliko velikih plamtećih kugli na nebu, koje su blještale poput Sunca.
Foto: GeoCosmic REX
Eksploziju je bilo moguće čuti čak 1.000 kilometara daleko od epicentra, a seizmički talasi koje je izazvala, dva puta su obišli celu planetu i bili registrovani seizmografima širom celog sveta. Čitava šuma u ovom predelu gorela je puna dva dana, a 50 kilometara od samog epicentra ni jedno drvo nije ostalo uspravno od siline udara.
Foto: sprosiugarry.ru
Bila je to, po snazi, najjača eksplozija koja se ikada dogodila na Zemlji, a ekvivalent bi joj bile 2.000 atomskih bombi, poput one koja je izručena na Hirošimu. Na površini od oko 2.000 kvadratnih kilometara, bilo je uništeno čak 80 miliona stabala, koja su izgledala kao presečene trske.
Foto: risalehaber.com
Nedugo po eksploziji, pojavilo se prvo saopštenje, po kome se tvrdilo da je eksploziju izazvao kameni meteorit prečnika oko 50 metara, koji se, ušavši u atmosferu raspao i sagoreo na visini od oko 8 kilometara iznad Zemljine površine.
Foto: Car Throttle
Da je bila zaglušujuće bučna, govori i podatak da je zvuk putovao oko 800 kilometara od epicentra, koji čuo i mašinovođa voza u Kansku, a koji je naredio zaustavljanje voza, verujući da je čuo auto koji je u blizini eksplodirao.
crystalinks.com
Tek nakon 20 godina od ove misteriozne strahote, ekspedicija predvođena ruskim istraživačem i naučnikom Leonidom Kulikom, zaputila se put udaljenog Sibira i tom prilikom konstatovala da udarni krater ne postoji, te isključila pad meteora.
Foto: biljni-preparati.com
Godinama kasnije, veliki poznavalac lika i dela Nikole Tesle, filozof Velimir Abramovič skinuo je veo misterije, objašnjavajući da je za tu eksploziju bio odgovoran ni manje ni više nego sam genije rezonance i gospodar elektriciteta, kako ga je Abramović opisao.
Ruski naučnici su se kasnije složili da je Tesla mogao biti odgovoran za eksploziju iz svoje laboratorije u čuvenoj kuli Vonderklif (Wandercliff), a koja je 1908. godine i te kako bila u funkciji. Dodatno potvrđuje podatak da je 3 meseca pre eksplozije, Tesla preko svog saradnika tražio mapu Sibira, baš tunguske oblasti, iz vašingtonske kongresne biblioteke, koja je ovo trebovanje zabeležila.
Na pitanje da li je Teslin toranj imao snage da svojim delovanjem prouzrokuje eksploziju onako masivnih razmera, najbolje daje odgovor ruski akademik Dmitrij Strebkov, koji kaže: „Apsolutno da, jer je imao impuls od čak 10.000 ampera i napon od 100 miliona volti. Ako pomnožimo impuls i napon dobijamo neverovatnu cifru od 1 teravat. To je energija u impulsu koji je Tesla uspeo da dobije pre 100 godina, a koji posle njega više niko nije uspeo da stvori. Nedavno je napravljen generator od 3 miliona volti i to se smatra srećom i čudom, a Teslin je dobijao 100 miliona volti bez ikakvih problema.“
Foto: copaseticflow.blogspot.rs
U nedelju, 04. jula 1917. godine, Nikola Tesla je primio obaveštenje da je vojska minirala taj toranj. Kada je primio telegram, pročitao ga je i odložio u džep bez ikakvih komentara. Do kraja svog života nikada nije spomenuo išta što bi se ticalo rušenja tornja, niti eksplozije. To znači da se slagao sa rušenjem istog.
Naslovna fotografija: GeoCosmic REX