I taman kada ste pomislili da ste sva čuda ovoga sveta videli, da su svi fenomeni pali pod noge, pojavi se čudo prirode koje se zove podvodna reka! Jeste, dobro ste čuli, slatki vodotok koji se nalazi duboko ispod morske površine i mirno teče, kao prava pravcata reka. Kako? Gde? Zašto? Odakle? Od kad? Na ova pitanja možete pronaći odgovore potkrepljene naučnim podacima, a nalaze se u nastavku teksta.
Foto: phys.org
Proces tokom kog nastaju podvodne reke naziva se se haloklin, a naučno je objašnjen kao pojava koja nastaje kada dve vodene struje imaju različit nivo saliniteta, pa dolazi do prirodne separacije, između kojih se stvara sloj vodonik-sulfida. Naizgled jednostavno objašnjenje nečega što dovodi do gotovo neverovatnog vizuelnog efekta.
Foto: ripleys.com
Ono što ronilac vidi kao podvodnu reku, to je tanak sloj vodonik-sulfida, koji može biti i na dubini od 30 metara i više, a sve ispod toga je slana morska voda.
Foto: pinterest.com
Jedno od ovih čarobnih mesta nalazi se u blizini meksičkog poluostrva po imenu Jukatan, kao sastavni deo podvodne pećine Senote Angelita. Prizor zaista izgleda nadrealno, jer je podvodni vodotok okružen ostrvima sa drvećem i otpalim lišćem.
Foto: divephotoguide.com
Najlepše prizore ovog fenomena je kamerom zabeležio Anatolij Beloščin, ronilac i avanturista, poznat širom sveta po tome što je ronio sa ajkulama i kitovima, ali i po tome što je nekoliko puta bio na Antarktiku.
Foto: artandpoliticsnow.com
Da ovo nije usamljeni slučaj, tvrde okeanografi koji kažu da ispod Bosfora teče još jedna misteriozna podvodna reka. Ima bedeme i brzake, a na pojedinim delovima svog toka široka je čak čitav kilometar. Kada bi tekla po površini, ovo bi bila šesta reka po veličini na svetu. Brodovi koji plove potezom od Mramornog do Crnog mora i ne slute da na dubini od 70 metara protiče ovoliko moćan vodotok.
Foto: earthlymission.com
Kada bismo nekim neverovatnim procesom uspeli da isušimo površinu Zemlje koja je pod vodom, otkrili bismo neverovatan splet lavirinata koje su usekle podvodne reke, a čiji se tokovi nazivaju abisalni kanali.
Foto: pinterest.com
Neke od ovih reka dugačke su i po nekoliko hiljada kilometara, široke na desetine kilometara, a duboke i po nekoliko hiljada metara. Naučnici vole da ih nazovu „arterijama“ naše planete.
Foto: watchers.news
Kako ove reke funkcionišu i kako utiču na prostor u kome se nalaze ostaje i dalje samo tajna, iz prostog razloga što su uglavnom nedostupne istraživačima, satelitima i opremi.
Foto: shutterstock.com
Ove podvodne formacije, zbog toga što ponekad umeju da budu smeštene u dolinama visokih i strmih stranica, znaju da predstavljaju problem kompanijama koje se bave postavljanjem podvodnih kablova na prekookeanskim razdaljinama.
Foto: twitter.com
Postoji činjenica, koja u neku ruku i iznenađuje, a opet i ne, a kaže da naučnici bolji uvid imaju u mape kanala na Marsu i na Veneri, nego na našoj sopstvenoj planeti. Podvodne reke se svakako i dan danas tretiraju kao fenomen i ono što su do sada naučnici ustanovili, jeste da i one mogu da presuše, poput tekućih voda na površini. Presušene podvodne vodotokove pokreću ponovo zemljotresi ili podvodni odroni sedimenata.
Naslovna fotografija: .padi.com