Kada za nekoga ili nešto kažemo da je čudno, takva ocena je posledica isključivo subjektivne merne jediice čudnovatosti. Ono što je nekome čudno, drugome je lepo, trećem gnusno. Ipak, mislim da se može mo složiti da smo za vas izabrali najčudnije primerke biljaka i da, ako vam nisu čudni, onda bar nisu u običajeni. Hajde zajedno da se začudimo.
Mimoza. Ako se pitate šta je ovde čudno, evo objašnjenja. Listovi ove vrste mimoze su u stanju da se u jednoj sekundi skupe kada osete opasnost od brojnih biljojeda koji joj prete. Nakon deset minuta, kada opasnost prođe, vraćaju se u prvobitan oblik.
Antirhinum. Fascinantan je i dok živi a i kada ugine. Dok je u cvetanju ima oblik zmajeve glave i mnogo je lep, a kada se osuši za sobom ostavlja tvorevinu koja podseća na ludsku lobanju.
Drvo kobasica u Africi (Afrička Kigelija). Plodovi ovog drveta neodoljivo podsećaju na kobasice koje vise prilikom sušenja. Međutim, pleme Ašanti, ovo drvo naziva –drvo visećih dojki-, jer ih, po njihovom objašnjenju, podseća na stare plemenske žene sa dugim dojkama od višegodišnjeg dojenja.
Puija Raimondi. Raste u Boliviji, a životni vek joj traje oko 150 godina. Kada uvene, ostavlja malo a jako stablo koje može da podnee opterećenje odraslog čoveka.
Cvet morske zvezde. U originalu podseća na pravu morsku zvezdu. Naseljava toplu Afriku, a karakteristična je po tome što širi miris trulog mesa, pa je idealno stanište za muve.
Drvo –sendboks-. Bezazleno, ali zastrašujuće drvo, čiji plodovi, nakon sazrevanja eksplodiraju jačinom koja razbacuje seme u krug prečnika i do 15 metara. Eksplozija je dovoljno glasna da uplaši prolaznika.
Velvitčia mirabilis. Postojbina joj je Namibijska pustinja, a jedan pogled na ovu biljku dovoljan je da ostavi poseban utisak. Životni vek joj je ekstremno dugačak i iznosi čak 2.000 godina. Međutim, njeno stablo može da poraste svega 3 metara u visinu, što je minimalno s obzirom na to da mesnati listovi dostižu dužinu i do 20 metara.
Šugarbaš. Njegovo veličanstvo, nacionalni cvet Južne Afrike. Specifičan je po tome što se oplođene semenke uvlače u listove, koji ih štite od velikih vrućina i drugih nepogoda.
Čapljino drvo. Još jedan stanovnik Afrike, koji rađa otrovne voćne plodove pod nazivom –Đavolja kandža- sposobno da usmrti životinju koja pokuša da ih pojede. Načešće se otruju antilope.
Bujom. Raste u Kaliforniji, a nakon što dostigne maksimalnu visinu, na stablu izlaze izbočine poput malih pipaka koji se nekada protegnu do zemlje pa stablo poprimi lučni oblik. Lišće je evluiralo u bodlje.
Naslovna fotografija: www.tentree.com