Puno je ljudi koji pišu i pišući zarađuju za život. Još je više onih koji pišu jer vole, jer imaju potrebu, jer misle da je to u trendu. Međutim, samo oni odabrani i darovani imaju tu moć da nas svojom rečju dotaknu, rastuže, oraspolože, nateraju na razmišljanje promene. Samo njihova pera znaju šta je u njima samima sazdano i šta ih navodi na reči dostojne celog sveta. Jedan od tih koji su sačuvali pisanu reč od propasti je i čika Duško. Govorio je, slušali su , slušali smo, a njegove reči ostale su kao noseći stubovi prošlosti, sadašnjosti, pa i budućnosti. Čika Duško Radović, za vas, za njih za sve nas, govorio je ovako:
“Da li primećujete da ima struje? Ne primećujete. A čim je nema vi primetite, je l tako? Čudni smo mi. Lakše nam je da primetimo ono čega nema, nego ono čega ima.”
“Teško je biti sam. Od toga je jedino teže kada su dvoje sami”.
“Život je lep! Mnogo lepši nego što ste zaslužili! Uživajte u životu, kada ste već imali sreće da se rodite! Tako ste slučajno i lako došli do života, a toliko ste mu pronašli mana! Ko ume da se raduje – ima čemu da se raduje! A ko ume da pati – često pati i bez razloga! Ako vas novac opseda, ako patite zbog toga što niste bogati, izračunajte sami: koliko miliona dolara vredi samo jedno vaše oko! Sram vas bilo! Strašno ste glupi i nezahvalni! Nemojte mi samo pričati o tome šta ste sve zaslužili a niste dobili. Jer ću vam ja lako pronaći šta ste sve dobili a niste zaslužili! Živite i uživajte, kad već niko ne pravi pitanje od toga!”
“Volite se i kada niste zajedno, to je prava ljubav. Kou me da se voli samo kada je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je”.
“Za čas stignemo od večeri do jutra. A od jutra do večeri treba dugo i naporno putovati”.
“Žene nisu ništa postigle. Nekada su bile neravnopravne sa pravim muškarcima, a sada su ravnopravne sa nikakvim”.
“Jutros se Sava opet ulila u Dunav. Dunav u Crno more. Crno more u Sredozemno more. Sredozemno more u Atlantski okean, a vi opet ne znate šta ćete sami sa sobom.”
“Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide”.
“Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi”.
“Volite svoju decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu. Tucite svoju decu čim primetite da su počela da liče na vas”.
Naslovna fotografija: beogradskigrafiti.com