Kada govorimo o rimskoj mitologiji, treba znati da je ona podeljena u dve faze. Prva, odnosno rana mitologija, znatno se razlikuje od, recimo, grčke mitologije, a kasnije se nadovezao period, koji se u velikoj meri oslanjao na grčke i etrurske mitove, tako što se preuzimaju bogovi iz grčkih legendi, i daju im se rimska, odnosno latinizovana imena. Tek toliko, upravo po rimskim bogovima nazvano je čak 8 planeta sunčevog sistema. Evo zanimljivosti o njima.
Rimljani su bili mnogobošci, što znači da su obožavali više bogova i boginja, koji su, po njihovim legendama, imali ljudski oblik, ali magične i nadljudske moći.
Foto: elinehoogervorst.blogspot.com
Neptun, bog tekuće vode, odnosno svih mora, imao je sina Tritona, koji je bio polu riba – polu čovek i živeo je u moru. Smatra se jednim od najstarijih božanstava, a pandan u grčkoj mitologiji mu je bog Posejdon.
Stari Rimljani bili su skloni da „pozajmljuju“ tuđe bogove, odnosno da po potrebi veruju u božanstva pokorenih naroda. Pa im tako nije bilo strano da se mole ili da upućuju pitanja egipatskim bogovima, kao što su, recimo, boginja Izida, ili Mitra, persijska boginju sunca.
Saturn je bio, po predanju otac vrhovnog boga starih Rimljana, sin Tere, boginje Zemlje i Cela, a istovremeno i muž boginje Ops, koja je bila personifikacija bogate žetve. Saturnovi sinovi bili su Jupiter, koji je nešto kasnije i svrgnuo svog oca, proglašivši se kraljem bogova, Neptun i Pluton, a ćerke su junona, Vesta i Cerera.
Iako silna civilizacija, bili su bogobojažljivi i verovali su u svoje običaje. Tome govori u prilog i činjenica da su verovali da duša pokojnika prelazi u sledeći svet, preko reke po imenu Stiks (Styx – mržnja), a dušu prevodi Haron, čuvar reke. Duboko verujući u ovo, porodica pokojnika je imala običaj da na njegovo telo ostavi zlatnik, kao nagradu Haronu.
Foto: Pinterest
Ljudi toga doba su obožavali svoje bogove i klanjali su im se u hramovima, sagrađenim njima u čast. Obično bi u centru hrama bio ogroman kip boga kome je hram predviđen, a čuvari ovih zdanja bili su sveštenici. Ljudi su na ova mesta dolazili da se mole i prinosili su žrtve u hrani, novcu i cveću.
Foto: Pinterest
Minerva je bila boginja mudrosti i znanja, a poistovećena sa grčkom boginjom Atinom. Žrtve su joj prinosili pripadnici raznih zanatlijskih zajednica, kao što su učitelji, drvodelje, slikari, pesnici, lekari, pekari i drugi. Učitelji starog Rima smatrali su je svojom zaštitnicom, te su im u danima kada su održavane igre u njenu čast, đaci donosili godišnju školarinu, koja se zvala minerval.
Foto: bidindia – WordPress.com
Neki rimski imperatori, smatrali su sebe takođe bogovima, zbog svojih velikih osvajačkih uspeha, poput, recimo Gaja Julija Cezara, te je narod ukazivao obožavanje, verujući da ti ljudi ipak jesu bogovi.
Foto: daviddarling.info
Verovali su i u „kućne bogove“, odnosno dobre duhove koje je imala svaka porodica i koji su ih sve štitili. U sklopu kuće su imali minijaturne hramove, odnosno mesta gde su se molili i prinosili žrtve za zdravlje i berićet cele porodice.
Foto: greek-mythology-pantheon.com
Vulkan (latinski: Vulcanus), smatrao se bogom vatre i njene razorne moći koju je nosila sa sobom. Takođe, smatrao se i bogom nakovnja, sinom Jupitera i Junone. Legenda kaže, da se rodio izuzetno ružan, pa ga je majka bacila sa vrha planine, zbog čega je ostao hrom. Odbačen, stvorio je pod vulkanskom planinom Etna svoju kovačnicu u kojoj je kovao oužje, u čemu su mu pomagali jednooki džinovi – kiklopi.
Naslovna fotografija: www.playbuzz.com