Da je životinjsko carstvo prepuno brilijantnih jedinki, u to smo se uverili bezbroj puta do sada. Svojom inteligencijom i dovitljivošću, u stanju su da izbegnu opasnost ili dođu hrane na načine koji oduševljavaju. Pa pored toga što su odlični stratezi, neponovljive maze, neustrašivi lovci, životinje su se pokazale kao neimari bez premca, koji svoja gnezda i skloništa grade sa matematičkom preciznošću. Pozivamo vas da odvojite nekoliko minuta i da se zajedno oduševimo gledajući kako zidaju svoje impozantne građevine.
Gnezdo ptice, koja je skoro otkrivena, a stručno se zove „Montezuma Oropendola“. Ove simpatične ptičice služe se vinovom lozom, na kojoj grade svoja gnezda koje podsećaju na korpice od pruća koje vise, a ovakvog su oblika kako bi zaštitile jaja, a posle i mladunce od majmuna.
Drveće od paučine. Nije fotomontaža, 2010. godine, azijsku državu Pakistan zadesile su ogromne poplave, pa su milioni paukova potražili sklonište na drveću u ovom regionu, a kao proizvod, dogodio se ovaj fenomen. Našli su način da na sigurnom i suvom mestu naprave sebi dom.
Veliki koralni greben. Iako možda ne razmišljamo o ovoj pojavi na takav način, predstavlja kompleksno i fantastično stanište velikog broja organizama i oblika života, koji su ga sami sagradili. Uostalom, slika sve govori.
Kesičasti moljci (Psychidae), su istovremeno, vrsta koju botaničari klasifikuju kao štetočinu, a arhitekte kao virtuoze gradnje. Boreći se da opstanu od brojnih predatora, otišli su korak dalje gradeći svoje domove. Pored svilenih niti koje same proizvode, u izgradnji koriste komadiće sasušenog bobičastog voća, listiće i grančice. Struktura izgleda savršeno.
Pčelinja gnezda. Dom ovih medenih radilica, impozantan je sam po sebi. Malene heksagonalne komore iz kojih se izležu i u koje odlažu svoj slatki proizvod, jedan su od primera veličanstvene arhitekture životinjskog sveta.
Velegrad pod zemljom. Ovaj kompleks, za koji je teško poverovati da ga je sagradila tako sićušno biće. Splet hodnika i međusobno povezanih komora, koje su naučnici otkrili nakon što su u ovu podzemnu mega strukturu ulili tone i tone betona, radi proučavanja ove vrste, ostavili su ih nemim. Nestvarno.
Cvetno gnezdo. Za ovaj moderni dom, stara se retka vrsta pčele, koju zoolozi poznaju kao „Osmia avosetta“. Njen dom je sagrađen je od tri sloja latica koje drži blato kao vezivo.
Pauk koji uvija listove. Ova vrsta australijskog pauka pravi svoj dom tako što uvije veći list tako da liči na frulicu. Možda zvuči prosto i jednostavno, ali baš i nije. Naime, pauk bira među opalim lišćem, dok ne izabere adekvatni. Zatim ga odnosi na drvo, plete mrežu i uvija ga u savršeno sklonište.
„Papirna“ osinja gnezda. Postoji vrsta osa u Americi, koja se služi mrtvom tankom korom od drveta kako bi napravila svoje gnezdo. Prilikom jednog eksperimenta u laboratorijskim uslovima, naučnici su ovim osama ostavili komade papira, što su one iskoristile, oponašajući uslove u prirodi.
Kadis muva. Ovo je vrsta insekta, koji gradi oko sopstvenog tela pokretno sklonište, a od materijala koristi drvo, koštice, pesak, kamenčiće i slično. Jedan francuski umetnik je čuo za ovog neobičnog nsekta, nabavio ga, a kao materijal mu je obezbedio komade zlata i sitne safire, rubine i maragde. Muva je reagovala isto i napravila svoje sklonište od dragulja.
Naslovna fotografija: Pinterest