10 zelenih svetskih metropola

Na zvaničnoj listi zelenih gradova nalazi se njih 70. Kada su metropole u pitanju, interesantno je da su čak 4 od 10 gradova u skandinavskoj regiji. Pogledajte prvih 10 zelenih metropola.

Kopenhagen je metropola u kojoj živi 2 miliona ljudi, ima naprednu politiku i plan za razvoj životne sredine, kao i cilj da bude očišćen od ugljenika do 2025. godine. Infrastruktura grada je tako dizajnirana da je pogodnije ići biciklom ili peške nego automobilom.
Amsterdam je grad poznat po tome da svako ko živi u njemu koristi bicikl kao glavno prevozno sredstvo, a delom je to zbog toga što je ravničarski grad, no i infrastruktura je podređena biciklistima. U gradu ima više bicikala nego ljudi.
Stokholm je bio prvi grad u EU koji je dobio vodeću titulu zelenog grada. Sedamdesetih godina je započeto planiranje o zaštiti životne sredine grada i plan je da do 2050. godine to bude najčistiji grad na svetu, grad koji neće koristiti fosilna goriva.
Vankuver je gusto naseljen grad koji ima umerenu klimu, te je poželjno mesto za život. Činjenica je da je to najčistiji grad u Kanadi i jedan od najčistijih u svetu.
London zaista jeste grad sa nižom emisijom stakleničkih gasova, iako, pomisao na njegovu maglu, ne odaje takav utisak. Međutim, grad je vredno radio na tome da ne bude asocijacija na ranu i sirovu Industrijsku revoluciju, kreirajući sve više zelenih prostora.
Berlin je organizovan tako da se u njegovom centru mogu voziti samo vozila koja imaju nalepnicu da im je to i odobreno.
Njujork u odnosu na broj stanovnika, procentualno, ima nisku emisiju gasova staklene bašte zato što se Njujorčani oslanjaju na vožnju gradskim prevozom, a ne automobilima. Na krovovima zgrada ima puno zelenih površina.
Singapur je grad u kom su postojala teška zagađenja zbog industrijalizacije, no vlasti su pokušale da reše ovaj problem i u tome uspevaju. Stvorili su prvi zeleni plan za Singapur još 1992. godine, kada su počeli borbu za čistu vodu, čist vazduh i čistu zemlju. Cilj im je da ne postoje otpadi u deponijama do sredine 21. veka.
Helsinki je grad u kom se masovno koriste bicikli za prevoz. Vlasti su počele da se bave gradskom održivošću još 50-ih godina, a akcioni plan za to je usvojen 1992. godine.
Oslo: Vlada glavnog grada Norveške je napravila strategiju za održivi razvoj koji obuhvata veoma odlučan program o zaštiti prirode. Oslo ima nisku emisiju stakleničkih gasova, gradski prevoz koristi energiju na vodeni pogon, a namera je da počne da se koristi biogorivo koje bi se proizvodilo od organskog otpada.