Neptun je zaista fascinantna planeta, sastavljena od gasa i leda i prepuna je čuda. Pročitajte činjenice o ovoj planeti, možda neke već znate, ali neke će vas sigurno zapanjiti.
Neptun je najudaljenija planeta Sunčevog sistema:
Iako ova izjava o udaljenosti zvuči jednostavno, ona to nije. Neptun je otkriven 1846. godine i tada je bio najudaljenija planeta u Sunčevom sistemu. Međutim, 1930. godine, otkrivena je planeta Pluton. Iako je Pluton zvanično najudaljenija planeta, ponekad se on kreće tako da biva bliži Suncu, pa je u tim etapama, Neptun ipak najudaljenija planeta. Takođe, nakon 25. jula 2006. i novog definisanja nebeskih tela, na Međunarodnoj astronomskoj skupštini, zaključeno je da Pluton uopšte nije planeta (već planeta patuljak), jer ne kontroliše gravitaciju i orbite objekata koje se nalaze u tom delu Sunčevog sistema. Stoga, Neptun je stavljen na sigurnu poziciju najudaljenije planete Sunčevog sistema.
Neptun je najmanja gasovita planeta:
Prečnik Neptuna iznosi 49.528 km, što je dosta manje od prečnika drugih gasovitih planeta. Međutim Neptun je, kada je masa u pitanju ,veći od Urana za čitavih 18%. Neptun zapravo ima veću gustinu od Urana, 1.638 g/cm3.
Gravitacija površine Neptuna slična je površinskoj gravitaciji Zemlje
Neptun je planeta koja se sastoji od gasa i leda, a ima, najverovatnije, kamenito jezgro. Na Neptunu se ne bi moglo stajati, već samo tonuti, roniti. No, ukoliko biste ipak mogli da stanete na površinu ove planete, primetili biste da sila gravitacije vuče na dole, kao na Zemlji, mada, jača je 17%. Ipak, najbliža je gravitacionoj sili Zemlje od sila teže svih ostalih planeta. Neptun je 17 puta masivniji od Zemlje, ali je 4 puta veći.
Zanimljivosti prilikom otkrivanja Neptuna
Prvi koji je osmotrio Neptun je Galileo Galilej (Galileo Galilei). On je ovu planetu nacrtao na crtežu u koji je ucrtavao nebeska tela. No, on je smatrao da je u pitanju zvezda. Stoga, on nije zaslužan za otkriće Neptuna. Zasluge se pripisuju Urbenu Leverjeu (Urbain Le Verrier, na slici dole), francuskom matematičaru i Džonu Adamsu (John Couch Adams), engleskom matematičaru. Obojica su, mada bez međusobne saradnje, otkrili Neptun i odredili mu lokaciju. To je bilo 1845. godine i njihova otkrića nisu ozbiljno shvaćena. Leverije je pisao nemačkom astronomu Johanu Galeu (Johann Gottfried Galle), sugerišući mu da postoji nova planeta. Gale ju je video 23. septembra 1846. godine. Nakon toga, usledila je borba engleskih i francuskih astronoma o tome ko je zaista prvi otkrio Neptun, ali i jedni i drugi su morali da prihvate da su zaslužna obojica.
Na Neptunu vladaju najjači vetrovi u Sunčevom sistemu
Ako mislite da je uragan strašan vetar, varate se. Na Neptunu uragani dostižu 2100 km na sat. Pretpostavlja se da niske temperature i protok fluida gasova u atmosferu planete smanjuju trenje do te mere da je lako stvaranje takvih vetrova.
Neptun je najhladnija planeta
Na površini Neptuna temperatura se spušta do -221,45° C. Najniža temperatura na Zemlji zabeležena je na južnom polu, i to -89,2° C. Nižu temperaturu od Neptuna ima Pluton (-240 °C), ali, kako Pluton više nije planeta, Neptun je definitivno najhladniji.
Neptun ima prstenove
Saturn je planeta sa najimpozantnijim prstenovima, ali prstenove imaju i Neptun, Jupiter i Uran. Neptunovi prstenovi su neupadljivi, jer su sastavljeni od tamnog materijala, tj. sitne prašine i kamenja. Ima ih 5, a imena su dobili po naučnicima koji su ih otkrili (Gale (Galle), Verijer (Le Verrier), Lasel (Lassell), Arago (Arago) i Adams(Adams)). Neptunovi prstenovi su relativno mladi, mlađi od Sunčevog sistema i Uranovih prstenova. Naučnici veruju da su prstenovi nastali zbog davnog sudara Neptuna sa nekim od svojih satelita.
Neptun je zarobio svoj najveći satelit, Triton
Triton oko Neptuna kruži retrogradno, tj. suprotno od smera kruženja ostalih Neptunovih satelita. Veruje se da Triton nije pravi Neptunov satelit, već da ga je Neptun u prošlosti privukao i zarobio. Triton je zaključan u sinhronu rotaciju, okrenut uvek istom svojom stranom.Triton će, verovatno, za milijardu godina gravitacionim silama planete biti rastavljen i raširen oko planete u vidu moćnog prstena.
Poseta Neptunu
Letilica NASA Vojadžer 2 (Voyager 2) je posetila Neptun 25. avgusta 1989. godine, kada je proletela na 3000 km od Neptuna. Prilikom ovog proletanja Vojadžer 2 je proučavao atmosferu, prstenove, magnetosferu i posmatrao je satelit Triton. Vojadžer 2 je uočio Veliku tamnu pegu, tj. rotirajuću oluju.
Nema planova za novu posetu Neptunu
Proći će možda decenije dok ne dobijemo nove slike Neptuna iz blizine. Računa se da će se to desiti 2030-ih godina, kada bi misija išla u orbitu oko planete i proučavala vreme, magnetosferu, prsten i satelite. No, izgleda da je projekat zaustavljen i neće se dogoditi. Barem, ne još.
Izvor: http://www.universetoday.com