Kopaonik je poslednjih godina postao jedan od najposećenijih skijaških centara u ovom delu Evrope. Velike investicije u staze i instalacije dovele su do toga da je na Kopaoniku sve više domaćih turista, ali i ljubitelja skijanja iz inostranstva, pre svega iz Rusije, Rumunije i zemalja bivše SFRJ. Uvođenjem sistema za veštačko osnežavanje, sezona skijanja je produžena i sada ne zavisi od vremenskih prilika i prirodnog snega kojeg je sve manje.
Na Kopaoniku postoji 20-tak staza za skijanje, od najblažih-plavih do najtežih-crnih, a najposećenije su:
- Karaman greben. Plava staza, namenjena početnicima. Skijaši žičaru šestosed uglavnom koriste za „izvlačenje“ iz centra skijališta jer sa vrha Karaman grebena lako može da se dođe do drugih delova ski-centra. Ova staza je najduže u funkciji, jer se prva otvara u decembru, a poslednja zatvara-na proleće.
- Pančićev vrh (centar). Plavo/crvena staza-srednje laka. Zahteva malo bolje skijaško umeće, pre svega kada nema puno snega i kada je maglovit dan. Od vrha do podnožja se spušta nekoliko staza, koje su slične po težini i dužini. Skijaši rado koriste četvorosed za brzo izvlačenje iz centra skijališta.
- Malo jezero. Plava staza, jedina koja je opremljena reflektorima za noćno skijanje. U samom je centru skijališta, a na nekoliko mesta ima malo veći nagib. Mana je što je na njoj postaljen ski-lift „tanjir“ sa malim kapacitetom.
- Duboka. Crvena i crna staza, koje polaze sa Pančićevog vrha sastaju se u donjem delu. Na ovim stazama je obično veliki brooj skijaša, naročito na blažoj, crvenoj. Sa dna staze polaze dve žičare šestosed „Krčmar“ koji ide ka vrhu istoimene staze i četvorosed „Duboka 2“ koji skijaše izvlači na vrh Karaman greben. Sa sredine staze polazi četvorosed „Duboka 1“ koji vodi ka Pančićevom vrhu.
- Sunčana dolina. Možda i najlepša staza. Iz naziva može da se zaključi da je tokom celog dana obasjana suncem-naravno kada nema oblaka. Blaga je i sastoji se iz nekoliko odvojenih staza. Međutim, četvorosed koji je instaliran je poprilično spor, pa dužinu od nepunih 700 metara prelazi tek za 7, 8 minuta. Najbolja je u januaru i februaru, jer kasnije sneg popusti zbog toga što je na južnoj strani.
- Mali karaman. Još jedna staza omiljena početnicima i ski instruktorima koji na nju dovode učenike. Pokriva je poprilično spor četvorosed, pa se često, kada se stvore gužve, uključuje i pomoćni ski-lift „tanjir“. I ova staza je nezaobilazna ukoliko se odlučite da odete do drugog dela skijališta, prema stazama Gvozdac, Karaman ili Gobelja.
- Gvozdac. Jedna od najstrmijih staza na Kopaoniku. Kada se krene sa vrha, ne deluje tako, ali posle 100 metara blagog spusta, nailazi se, za mnoge, nepremostivu prepreku. Srednji deo je strm i pun neravnina koje nastaju od čestog kočenja. Ozbiljni skijaši jedva čekaju da se ova staza otvori, jer za nju treba barem pola metra snega. Od pre dve godine Gvozdac je dobio moderan šestosed, sa haubama i grejačima.
- Krčmar. Najduža staza, ima skoro 2.000 matara. Od kako je pre dve godine postavljena nova šestoseda žičara sa haubama i grejačima, Krčmar je postao zanimljiv sve većem broju skijaša. Iako je gornji deo staze blag, sa predivnim pogledom na Kosovo i Metohiju, donji deo je uzak, strm i prepun mesta sa ledom, pa bi trebalo biti obazriv.
- Karaman. Još jedna staza sa koje „puca“ lep pogled , okružena je jelama sa jedne i druge strane, ima malo skijaša, ali i lošu instalaciju za prevoz. Postavljen je „tanjir“ na kojem se nekad čeka pola sata, jer je staza Karaman glavna veza ka Gobelji.
- Gobelja. Mini centar, u okviru ski centra Kopaonik. Pokrivena je četvorosedom žičarom, i ski liftom „tanjir“. Ima nekoliko staza, raspoređenih po težini, od plave do crne. Jedini problem je što skijašima treba oko pola sata da od centra Kopaonika dođu do Gobelje, jer su žičare koje moraju da koriste za izvlačenje prema Gobelji opterećene i malog kapaciteta. Ali, kada skijaši konačno dođu do Gobelje, na njoj ostanu skoro do kraja dana.
(Sve slike su dobijene od JP Skijališta Srbije)