Biseri mudrosti, koje nam je podarila Antička Grčka. Odlučili smo da vam predstavimo 10 grčkih filozofa koji su ostali u senci velikog Platona, Aristotela i Sokrata, a koji su dali podjednako veliki doprinos filozofiji, matematici, astronomiji i drugim naukama. Pred vama je 10 veličanstvenih.
Prvi na listi naših mudraca je Pitagora. Rođen je kao sin vrednog zanatlije, koji je rezao drago kamenje. Rodnim mestom označeno je ostrvo Samos. Svetu je poznat po utemeljenju geometrije i čuvenoj “Pitagorinoj teoremi”. Takođe je začetnik tajnog društva pod nazivom “Pitagorejsko bratstvo” i možemo ga tretirati kao preteču masonskih udruženja. Umro je kao izuzetno cenjen i poštovan u narodu.
Brilijantan um predsokratovog doba, Heraklit iz Efesa, odrekao se svih kraljevskih počasti u korist svoga brata kako bi mogao da se na miru bavi filozofijom. Rođen je oko 535. godine p.n.e. kao pripadnik kraljevske linije iz Efesa, a sunarodnici su mu nadenuli nadimak “Mračni”, zbog njegovih izreka koje nije svako mogao da razume. Tvrdio je da je realnost kretanje, a pasivnost iluzija, pa ga svet i prepoznaje po krilatici: “Ne može se dva puta ući u istu reku” i još čuvenijoj: “Sve prolazi i ništa ne ostaje” ili skraćeno “Panta Rei”.
Demosten. Rođen 384. godine p.n.e. Ostao je upamćen kao najveći govornik i logograf (osoba koja piše govore za druge ljude) svog vremena. Zanimljivo je istaći da je kao mladić imao govornu manu – mucao je, međutim, snagom volje i svakodnevnom vežbom je pobedio ovaj nedostatak. Svaki dan je odlazio na morsku obalu, stavljao sitne kamenčiće u usta i govorio naglas, pokušavajući da nadglasa šum visokih talasa. Proslavile su ga i čuvene “Filipike”, govori protiv Filipa Makedonskog. Ne želevši da padne u ruke njegovog sina, Aleksandra Makedonskog, sam je sebi oduzeo život.
Sokratov učenik Ksenofant, rođen je oko 430. godine p.n.e. Pretpostavka je da potiče iz plemićke porodice. Njegovo učenje, rad i zalaganje odnosilo se na aristokratsko uređenje Sparte. Pridružuje se vojnom pohodu na Malu Aziju, gde biva kažnjen i izgnan iz zemlje. Iako ga mnogi smatraju izdajicom, Spartanci su ga voleli i prihvatili. 17 mirnih godina provodi na imanju u blizini Olimpije. Njegova svestranost, zainteresovanost i vedar karakter, obeležili su spise koje je ostavio za sobom, a ti radovi su bili ujedno i ogledalo njegovih jasnih i jednostavnih životnih principa.
Tales, iz grada Mileta, zbog svog mišljenja i obrazovanja, uvršten je u grupu “Sedam mudraca”. Smatrao je da je praelement svega, voda. Baveći se matematikom, postavio je poznatu, “Talesovu” teoremu. Postoji tvrdnja da je baš on otkrio sazvežđe Malog medveda. Po svestranosti, prevazilazio je svoje savremenike. Bavio se: hidrotehnikom, nautikom, trgovinom, politikom, astronomijom, matematikom i filozofijom. Karakteristično je i to što nije imao učitelja.
Sofokle je bio jedan od najvažnijih predstavnika helenske tragedije (pozorišni žanr, nastao na tlu Antičke Grčke). Između ostalog, obavljao je funkciju blagajnika savezne blagajne. Poveravani su mu i važni državni poslovi vezano za diplomatske aktivnosti. Pored politike, vršio je i svešteničku službu. Na tragičarskim nadmetanjima, čak 24 puta odnosi pobedu. Njegovo najznačajnije delo je “Antigona”, dok mu se životna shvatanja odnose na religiju i njene mitove.
Euripid, pored Sofokla, još jedan veliki tragičar, za koga se tvrdi da je posedovao sopstvenu biblioteku, što je bila izuzetno retka pojava za staro doba. Bio je izuzetno obrazovan i nije ga zanimala politika. Broj napisanih dela seže i do 92, a 4 puta je pobeđivao na tragičarskim nadmetanjima.
Demokrit. Možemo reći da je bio uticajan filozof, u doba pre Sokrata. Proslavilo ga je delo pod nazivom “Veliki red sveta”. Izneo je teoriju da je univerzum sazdan iz nevidljivo malih atoma i praznog prostora, a kroz materijalistički pristup objasnio je pojmove ukusa, zvuka, smrti, mirisa i vatre. Nadimak mu je bio “nasmejani filozof”, a nikada se nije ženio. Nakon više od 1.000 godina, njegova teorija postaje princip inercije. Da zaključimo, Demokrit je začetnik strogog determinizma, odnosno fatalizma.
Na red nam je stigao Ezop, koga su proslavile njegove vanvremenske basne. O njegovom životu se malo može pričati, jer postoji dosta nejasnoća i nepotpunih podataka, kao što je na primer, mesto rođenja. Poznato je da je bio rob u Antičkoj Grčkoj, i da je pišući basne, ustvari pravio metafore o nedostojnim vladarima i moćnicima njegovog vremena, predstavljajući ih kroz likove životinja. Ismevao je njihovu pohlepu, lenjost, bahatost i zlobu. Tvrdi se da je umro tako što su ga stanovnici Delfa, zbog njegove slobodoumnosti, gurnuli sa visoke litice.
Poslednji sa naše liste od 10 odabranih je Antifont, za koga se tvrdi da je živeo u Atini u 5. veku p.n.e. Prvi je postavio teoriju o jednakosti Helena i nehelena, a bio je tumač snova i poznavalac političke nauke. Poput ostalih Sofista, smatrao je da su društveni zakoni proizvoljni, a prirodni zakoni temelj sveta. “Živeti, to znači biti u politici, u javnom životu, i svim opasnostima koja u njemu vrebaju”, govorio je.
Izvot foto: www.tribune.gr